Molekuli vodi (H2O) su najrasprostranjeniji molekuli na Zemljinoj površini, bilo da se nalaze u tečnom ili čvrstom stanju, bilo da ih posmatramo kao sastojke naše atmosfere. Ali vode ima svuda, pa čak i u slobodnom svemiru.
Voda na Zemlji
"Kruženje vode" - među naučnicima poznatiji kao hidrološki ciklus označava kontinuirani proces razmene vode u hidrosferi, između atmosfere, površinske i podzemne vode, tla i biljnog sveta.
Voda je to bezbojno hemijsko jedinjenje koje predstavlja osnovu života na našoj planeti. U različitim formama ima je 1,4 milijardi kubnih kilometara i pokriva bezmalo 70% Zemljine površine.
- 1.320.000.000 km3 čine okeani,
- 25.000.000 km3 su glečeri i polarne kape,
- 13.000.000 km3 se nalazi u tlu,
- 13.000 km3 je atmosferska vodena para,
- 250.000 km3 čine slatkovodni oblici (reke, jezera, izvori).
Kao što se vidi, najveći deo vode se nalazi "zarobljen" u svetskim okeanima, ali je u oba agregatna stanja ima i u atmosferi i zemlji.
Voda u vasioni
Najnovije saznanja o drugim planetama pokazala su da vode ima i na Marsu, Neptunu i Plutonu, a sada znamo da je ima i na prirodnim satelitima poput Evrope, Titana i Enceladusa. Vode ima i u slobodnom svemiru, doduše u vidu molekula.
Spektralnom analizom svetlosti koja stiže iz naše galaksije, nedvosmisleno je utvrđeno da molekula vode ima u međuzvezdanom gasu. Pošto se zna da su i vodonik i kiseonik među najrasprostranjenijim hemijskim elementima u vasioni, sigurno je da je voda široko rasprostranjena i u drugim galaksijama.
Kondenzovanjem međuzvezdanog oblaka stvorene su solarne nebule i planetni sistemi, kao što je naš. Vodu možemo pronaći u kometama, velikim planetama i asteroidima (planetama patuljcima) i njihovim satelitima. Sva voda koju smo do sada pronašli van naše atmosfere je u vidu leda. Podaci pokazuju da se na nekim satelitima velikih planeta voda nalazi u tečnom stanju (npr. na Enceladusu), pa čak i da ispod tankih kora od leda postoje veliki okeani tečne vode (npr. na Kalistu ili Evropi).
Na sobnoj temperaturi ova je tečnost bez boje, ukusa i mirisa. Puno se supstanci rastavara u vodi te je često doživljavamo kao univerzalni rastvarač, zbog čega se u prirodi retko sreće stvrno čista voda i može da ima donekle različita svojstva od onih u laboratoriji. S druge strane, ima puno jedinjenja koja su u suštini, ako ne i totalno, nerastvoriva u vodi.
Voda je misteriozna supstanca o kojoj treba da naučimo mnogo.